Maroko može biti siguran prolaz za Srbiju u Africi

Geostrateški položaj naših dveju zemalja može da se iskoristi za uspešno partnerstvo na afričkom kontinentu, kaže šef diplomatske misije države s kojom Srbija obeležava 60 godina saradnje
Kraljevina Maroko i Republika Srbija ove godine obeležavaju šest decenija od uspostavljanja diplomatskih odnosa i neprekidne saradnje između Rabata i Beograda.

Povodom nacionalnog praznika Dana krune 30. jula, koji se slavi na dan kada je Njegovo Veličanstvo Muhamed Šesti stupio na presto 1999. godine, ambasador Maroka u Srbiji, gospodin Mohamed Amin Belhadž, prihvatio je razgovor za „Politiku” o bilateralnim i aktuelnim međunarodnim temama.

Kako biste ocenili tekuće bilateralne odnose između naše dve zemlje kao i nivo međusobne diplomatske saradnje na međunarodnoj sceni?

Diplomatski odnosi između naših dveju zemalja su uspostavljeni 7. marta 1957. godine. Od tada, naši bilateralni odnosi su obeleženi međusobnim poslovanjem i razumevanjem o zajedničkom interesu dveju zemalja na međunarodnom planu. U tom smislu, mogu spomenuti, između ostalog, uzajamnu podršku našim kandidatima u različitim međunarodnim organizacijama. Ako govorimo o poštovanju i o čuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta dve države, ovi principi su nama vodilja. Zajedničko diplomatsko delovanje dve države sprovode u duhu saradnje i u skladu sa međunarodnim pravom. Ovom prilikom ćemo trasirati put novim perspektivama za već postojeće odlične odnose i unapređenje plodne saradnje u različitim oblastima ekonomije i trgovinske razmene, turizma i osnaženja naših ljudskih i kulturnih veza.

Maroko se u januaru 2017. vratio u sastav Afričke unije nakon 30 godina odsustvovanja. Kako Rabat planira da se ponovo „konektuje” sa Afrikom i ojača svoju ulogu u razvoju kontinenta sa kojim Beograd ima dugu istoriju razumevanja i saradnje?

Maroko nikad nije napustio Afriku, ovaj povratak je povratak kući, svojoj, institucionalnoj porodici, kao rezultat neprestane bilateralne saradnje sa velikim brojem sestrinskih afričkih zemalja u poslednjih petnaestak godina. U okviru jedne proaktivne vizije saradnje jug-jug i razvojnih projekata u različitim domenima kao što su energija, trgovina, poljoprivreda, omladina, obrazovanje, obuka, itd… . Kraljevina Maroka je prisutna više nego ikada. Kraljevina Maroko, sa svojim duboko ukorenjenim istorijskim i kulturnim nasleđem i značajnim prisustvom na kontinentu, kao najveći investitor u zapadnoj Africi i drugi u celoj Africi, može biti siguran prolaz za Srbiju u Africi. Tome treba dodati kredibilitet i dinamičnost koje stvaraju mnoge kompanije i banke, što Maroko duboko povezuje sa afričkim narodima. Maroko i Srbija su, u stvari, višedecenijski vezani za Afriku. Njihov geostrateški položaj može da se iskoristi za uspešno partnerstvo na kontinentu otvaranjem novih razvojnih perspektiva.

U ovim vremenima rastućih globalnih nestabilnosti, region severne Afrike je na ključnom geopolitičkom raskršću između Zapada i Juga. Kako ocenjujete tekuće odnose među susedima unutar Magreba?

Svet se suočava sa mnogim izazovima i opasnostima. Severna Afrika prolazi kroz jedan od najtežih perioda zbog neusaglašenih pristupa i težnji. Uprkos njihovoj zajedničkoj istoriji, religiji i jeziku, većina granica je zatvorena i tome treba dodati odsustvo istinske volje nekih susednih zemalja za saradnju u cilju suočavanja sa rastućim globalnim izazovima koji mogu uticati na stabilnost i mir u čitavom regionu. Potrebna je odgovorna i posvećena koordinacija i saradnja, bilo da je u pitanju granična kontrola, razmena obaveštajnih informacija u borbi protiv rastućeg terorizma, pretnji ekstremističkih grupa, ilegalne migracije, trgovina ljudima… Ekonomska situacija je takva zbog odsustva ekonomske integracije, sa samo tri odsto razmene unutar regiona, dok interregionalna razmena Ekonomske zajednice zapadnoafričkih država iznosi 10 odsto i 19 odsto Razvojne Zajednice Južnoafričkih zemalja. Nažalost, plan Unije arapskog Magreba je „izbledeo” kako je vera u zajednički interes nestala, tako da je ovaj region najmanje integrisan na afričkom kontinentu.

Evropa je sve više zabrinuta zbog migrantske krize koja ne pokazuje znake povlačenja. Kako Rabat vidi problem velikih ekonomskih i političkih migracija ka Evropi? Na migrantskoj ruti, ka severu, kako se Maroko suočava sa ovim novovekovnim izazovom?

Pre svega, migracija nije ništa novo, postojala je mnogo ranije u istoriji. Danas se paradigma migracije promenila, nijedna država se ne može smatrati domaćom, niti tranzitom niti odredištem. Što se tiče Maroka, Kraljevstvo prema ovom izazovnom pitanju ima tri pristupa: nacionalni, subregionalni-regionalni i globalni. Što se tiče nacionalno migrantske strategije koju je Maroko pokrenuo 2014. godine, ona se zasniva na sagledavanju ovog fenomena iz ugla humanizma i solidarnosti. Maroko veruje da fenomen migracije može biti poluga razvoja, međuregionalne usklađenosti, izvor bogatstva i kulturne različitosti. Kao deo primene ove politike, Kraljevina je ozakonila status oko 35.000 migranata bez dokumenata, iz subsaharskih država, i omogućila im neophodne uslove da borave, rade i vode život dostojan čoveka u našoj zajednici. Na regionalnom nivou Maroko je 3. jula ove godine učestvovao na 29. samitu šefova država i vlada Afričke unije kao punopravni član, gde se predstavio kao jedan od ključnih učesnika. Skup je održan pod naslovom „Perspektiva afričkog programa za migracije”, sa naglaskom na podregionalnu koordinaciju i na pravnu odgovornost pojedinih država da se nose sa nelegalnom migracijom i da se bore protiv trgovine ljudima. Cilj je stvoriti pogodne političke uslove za integraciju migranata, osiguravajući zaštitu njihovih prava i usvajanju opšte strategije za migracije. Budući da su migracije globalna kontinentalna tema, Maroko se zalaže da se pitanje migracije rešava u skladu sa bliskim partnerstvom među afričkim i svim drugim zainteresovanim stranama. Na globalnom nivou, Maroko ima privilegiju da zajedno sa Nemačkom preuzme kopredsedavanje Globalnim forumom o migracijama i razvoju za period 2017–2018. godine. To se dešava u periodu ostvarivanja ciljeva vezanih za migracije u skladu sa Agendom 2030. za održivi razvoj, koja ulazi u ključnu fazu. Cilj kopredsedavajućih je da doprinesu pregledu i da prate događaje sa posebnom pažnjom na izbeglice i interno raseljena lica, pored toga posebna pažnja se posvećuje međunarodnim migrantima koji su u potrazi za novim ekonomskim, obrazovnim, društvenim prilikama.